Uvod Uticaj tehnologije na svakodnevni život i ekonomske interakcije je nesporan

Uvod
Uticaj tehnologije na svakodnevni život i ekonomske interakcije je nesporan. Uz megatrendove globalizacije, klimatskih promena, urbanizacije i starenja populacije, informaciono komunikacione tehnologije pomažu da se društvo transformiše u ekonomske strukture koje su postale osnova industrije od prve do ?etvrte industrijske revolucije. Digitalne tehnologije omoguc?avaju pojavu novih organizacionih oblika unutar i van industrijskih granica, što stvara nove izazove tradicionalnim organizacijama, naravno i tradicionalnim bankama na tržištu. Tera ih u pravcu kreiranja elasti?nije korporativne strategije kako bi se inovacije i promene nove ekonomije umreženog društva, brže primenjivale.
Ra?unarska snaga se od sedamdesetih godina prošlog veka godišnje udvostru?uje: proizvedeno je više podataka u poslednje dve godine nego u prethodnih pedeset, pove?an je broj interaktivnih ure?aja- 2016. je bilo aktivno ?etiri milijarde pametnih telefona, sa još dve milijarde drugih. A svi ti pametni telefoni (i prenosni ra?unari, tableti, senzori, kamere) uzastopno stvaraju još više podataka, gde analiti?ki i digitalni alati za njihovo korišc?enje transformišu sve aspekte života, uklju?ujuc?i poslovanje i industriju. Bankarstvo prolazi kroz sopstvenu digitalnu revoluciju, sa zna?ajnim implikacijama na upravljanje rizicima.

U prilog kratkom istorijskom pregledu: Prvi elektronski transfer novca izvršen je još davne 1860. godine. Transfer je izvršila firma Western Union iz SAD-a, uz pomo? telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobi?ajen. Jedan od najve?ih platnih i obra?unskih sistema današnjice, ameri?ki Fedvajer (Fedwire), zapo?eo je sa radom 1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a. Elektronske transakcije mogu se podeliti na analogne i digitalne. Transfer novca putem telegrafa je elektronska transakcija analognog tipa. Digitalne elektronske transakcije vezane su, za pojavu elektronskih digitalnih ra?unara ?ija je primena, u oblasti bankarstva omogu?ila pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj elektronskog bankarstva u današnjem smislu je zapo?eo, krajem šezdesetih i po?etkom sedamdesetih godina dvadesetog veka (u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama broj transakcija u bankarstvu narastao je do neslu?enih razmera). Primena tradicionalnih metoda obrade transakcija, više nije bila mogu?a, a problem je narastao do te mere da je pretio ugrožavanjem stabilnosti ?itavog finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Država su, krajem šezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih transakcija u bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su vode?e britanske banke došle nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Državama je 1968. godine formirana radna grupa za unapre?enje razmene bez papira (SCOPE — Special Committee on Paperless Entries), koja je funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. Želja je bila da se stvori jeftin, pouzdan elektronski platni sistem, kao alternativa ?ekovima. Plan je bio – pretvaranje periodi?nih sitnih pla?anja ?ekovima (kao što su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja ?e mo?i da se ?ita uz pomo? ra?unara. Rezultat ovih napora bila je prva automatska klirinška banka (ACH — Automated Clearing House), koja je po?ela sa radom 1972. godine. Kao reakcija na pove?anu tražnju za me?unarodnim obra?unom transakcija valutama i vrednosnim papirima, razvijeni su elektronski platni sistemi za pla?anja na veliko. U oblasti me?ubankarskog izveštavanja trenutno dominira SWIFT , koji je osnovan 1973. godine u Briselu. SWIFT je u vlasništvu njegovih ?lanica, tj. konzorcijuma koji se sastoji od preko 2.200 banaka. Prema podacima UNCTAD–a, troškovi papira i ostalih složenih formalnosti u vezi s tokovima trgovine izvan granica zemalja dostižu i do 10 procenata od kona?ne vrednosti proizvoda. Jedna tipi?na trgovinska transakcija može obuhvatiti nekoliko razli?itih strana i razli?itih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo unesu u razli?ite informacione sisteme, obrade i uskladište. Prema procenama UNCTAD–a, nepotrebni transakcioni troškovi iznose preko 400 milijardi dolara godišnje, mogu se dalje smanjiti za 25 i više procenata putem skra?ivanja procedura i razvoja trgovine bez papira. U centru ovakvih promena nalazi?e se automatizacija obra?una pla?anja na malo.
Automatizacija transakcija u bankarstvu na malo dugo je odlagana zbog toga, što je vrednost prose?ne transakcije relativno mala. Pre samo desetak godina cene neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo bile su toliko visoke da bi troškovi za obradu jedne transakcije u novoformiranim sistemima bili ve?i od vrednosti same transakcije. Razvoj informacione i komunikacione tehnike i tehnologije, me?utim, ve? danas omogu?ava automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive troškove po jednoj transakciji.
Za tehnologizaciju bankarstva na malo (Radovanovi?, 2000), od klju?nog su zna?aja trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji; upotreba javnih ra?unarskih mreža (pre svega Interneta); kao i razvoj i primena metoda kriptografije. Trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji kao što su: smanjenje troškova ra?unarske obrade podataka, razvoj digitalne beži?ne komunikacije, standardizacija, uti?u na smanjenje cena ra?unarske i komunikacione opreme, ?ime se smanjuju troškovi po jednoj transakciji u bankarstvu na malo. Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo, me?utim, bazirana je na ideji da se za automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo ne formira nova infrastruktura, ve? da se iskoristi postoje?a infrastruktura javnih ra?unarskih mreža, pre svega Interneta (World Trade News,1994).
Internet spada u javne, tj. otvorene mreže, kojima svako ima neograni?en pristup. Upotreba Interneta za automatizaciju transakcija pla?anja na malo povoljna je zbog niskih troškova po jednoj transakciji. Veliki problem, me?utim, predstavlja nedovoljna bezbednost transakcija koje se obavljaju preko Interneta. Zbog toga koriš?enje kriptografije (Philips, 1999), predstavlja veoma važnu sigurnosnu meru prilikom dizajniranja platnih sistema i protokola. Ideje o novcu evoluirale su sve do kona?nog shvatanja da je novac samo informacija. Pošto globalna informaciona infrastruktura sve brže raste, neminovno je da ?e se novac, u obliku informacije, njome kretati i razmenjivati za robu i usluge. Do ovoga je ve? došlo, u ograni?enom obimu, na privatnim mrežama, ali Internet ve? ubrzava ova kretanja na novi i bezbedan na?in. U centru ovog novog sveta je konflikt izme?u konsolidacije i uklanjanja posrednika kao što su banke iz finansijskih transakcija (tkzv.,dezintermedijacije). U oblasti konsolidacije, koju predvode velike banke (Banc America, City Group), tvrdi se da budu?nost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje ?e pakovati investicije i pružati investitorima usluge: od osiguranja, preko kredita za kupovinu automobila, do avio–karata. U suprotnom timu dezintermedijacije, koju predvode softverske firme poput: Microsoft-a i Intuit-a, veruju da ?e budu?nost pripasti kompanijama koje ovladaju tehnologijom nove ere, firmama koje pružaju investitorima maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih proizvoda koji balansiraju rizik i prinos. Ideja koja je u osnovi revolucije u tehnologizaciji bankarstva jeste, da su tehnologija i finansije postali jedno te isto. Razlika izme?u softvera i novca nestaje. Inteligentni novac se može kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Kod elektronskog novca postoji mogu?nost autorizacije i pra?enja transakcija, tako da tradicionalne banke mogu da postanu suvišne. Elektronski novac ne poznaje granice. Revolucija u oblasti elektronskog novca prili?no olakšava izvesne oblike evazije poreza. Ove inovacije ?ak dovode u pitanje i ulogu centralnih banaka kao arbitara nacionalne nov?ane mase. Ako ovakve inovacije postanu opšteprihva?ene, javnost ne?e više morati da se oslanja na centralne banke kao isklju?ive i direktne izvore medijuma razmene. Ovo je pogotovo uo?ljivo u slu?aju elektronskog novca. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u momentu kada ga podignete sa ra?una, elektronski novac može da donosi kamatu sve do trenutka kada ga potrošite. Ovaj fenomen u vezi s kamatom možda zvu?i jednostavno, ali on predstavlja vezu sa jednom dubljom revolucijom u finansijama — ukidanjem državnog monopola nad novcem.
Elektronsko bankarstvo predstavlja spajanje više razli?itih tehnologija, od kojih se svaka razvija u drugom smeru i na druga?iji na?in. Prvi korak ka elektronskom bankarstvu bili su bankomati (Automated Teller Machines — ATMs). Mada gotovinska pla?anja predstavljaju direktnu suprotnost elektronskom na?inu pla?anja, automatizacija isporuke gotovine izvršena je uvo?enjem velikog broja bankomata. Pored podizanja gotovine, bankomati omogu?avaju i polaganje depozita, transfer sredstava na druge ra?une, pla?anje sa drugih ra?una i sl. U nizu novina koje su uslovile razvoj elektronskog bankarstva posebno mesto zauzima softver za li?ne finansije, koji omogu?ava da se uz pomo? personalnog ra?unara, vodi briga o novcu, koji nije nov, prve verzije programa za li?ne finansije pojavile su se još 1983.
U tradicionalnom sistemu pla?anja na malo postoji nekoliko sistema za elektronski transfer novca (EFT) koji se danas koriste, a koji obuhvataju: bankomate, kreditne/debitne kartice i Point–Of–Sale (POS) sisteme (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje). Kreditne kartice mogu se koristiti i za on-lajn transakcije. Me?utim, zbog ?injenice da je Internet otvorena mreža i da neka tre?a strana može da otkrije i zloupotrebi broj kreditne kartice, razvija se ?itav niz konkurentskih protokola i metoda koje garantuju bezbednost transakcija. U tu svrhu razvijeni su sistemi za bezbedne on–lajn transakcije putem kreditnih kartica. Trenutno su dva sistema za pla?anje potpuno funkcionalna (First Virtual i CyberCash), a u razvoju je SET protokol, zajedni?ki poduhvat firmi MasterCard i Visa. Nove tehnologije elektronskog novca obuhvataju ?itav niz pristupa u kojima je monetarna vrednost u formi elektronskih signala, smeštena bilo na plasti?nu karticu (sistemi kartica sa uskladištenom vrednoš?u) ili na fiksni disk u ra?unaru (sistemi digitalnog novca). Kartice sa uskladištenom vrednoš?u trenutno obuhvataju dve bazi?ne tehnologije: magnetnoj traci (tzv. kartice sa magnetnom pistom), i na mikro?ipu (tzv. Inteligentne ili smart kartice).

Slede?i zna?ajan korak u razvoju elektronskog bankarstva na?injen je promocijom on–lajn bankarstva. On–lajn (ku?no, PC) bankarstvo predstavlja kombinaciju karakteristika programa za li?ne finansije i elektronskog pla?anja ra?una. Uprkos velikoj promociji on–lajn bankarstva od strane vode?ih imena u bankarstvu (npr. Wells Fargo), koja traje ve? ?itavu dekadu, potroša?i su pokazivali malu zainteresovanost za stvarno koriš?enje svojih personalnih ra?unara u bankarstvu. Danas se stvari, napokon, menjaju. Sve brži razvoj on–lajn bankarstva rezultat je rušenja barijera (bezbednost, jednostavnost upotrebe, korisnost i cena) koje su ometale njegovo šire prihvatanje. Prirodni naslednik on–lajn bankarstva je Internet bankarstvo. Platni sistemi i transakcioni mehanizmi danas naprosto ne mogu da zaobi?u Internet, koji se polako prožima kroz sve ljudske aktivnosti. Ve?ina banaka u SAD smatra Internet glavnim trendom, koji zahteva strategijski odgovor. Procenjuje se da banke koje nude Internet bankarstvo ve? danas poseduju 40% depozitne baze u SAD. Postoje dva klju?na razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo: Korisnici Interneta su uglavnom mla?i ljudi sa ve?im stepenom obrazovanja i ve?im prihodima od prose?nog klijenta, i Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal. Me?u novim instrumentima i transakcionim mehanizmima na Internetu su posebno interesantna: inteligentne kartice, digitalni novac i mikro-transakcije.

Inteligentne (smart) kartice imaju veliki potencijal kao prenosni ure?aji, kao nosioci tzv. AA (Anytime Anywhere) elektronskog bankarstva (nova, šira koncepcija elektronskog bankarstva). Najve?a prednost inteligentne kartice jeste njena multifunkcionalnost, a njena prava vrednost je u kombinaciji njenih funkcija. Inteligentna kartica ima ugra?en mikro?ip koji joj omogu?ava obavljanje niza razli?itih funkcija. Ove kartice omogu?avaju potroša?ima da potpuno odvojeno i bezbedno drže ve?i broj aplikacija na jednoj jedinoj kartici. Danas su na raspolaganju brojne aplikacije za inteligentne kartice, pa tako jedna jedina inteligentna kartica može da služi kao kreditna kartica, debitna kartica, nov?anik za uskladištenje elektronskog novca, li?na karta, voza?ka dozvola, zdravstvena knjižica. Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim nov?anicama koje su, u vidu digitalnih signala, smeštene na fiksni disk u ra?unaru ili na mikro?ip implementiran u plasti?nu karticu. Proces pla?anja odvija se preko Interneta, a može biti on–lajn (on–line) i of–lajn (off–line). Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema zasnovanih na digitalnom novcu. Najpoznatiji on–lajn sistemi su E–Cash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu južne Kalifornije. Najpoznatiji of–lajn sistemi su Mondex i VisaCash. Od svih sistema digitalnog novca Mondex je, po svojim karakterisikama, najpribližniji realnom novcu. Mikro–pla?anja (pa ?ak i piko–pla?anja) su termini koji se sve ?eš?e ?uju na Internetu. Mikro–pla?anja su elektronska pla?anja male vrednosti (od nekoliko dolara do nekoliko centi, pa i manje), koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima. Mikro–pla?anja sada ?ine grani?nu oblast elektronskog pla?anja i predmet su interesovanja i rasprava me?u protagonistima i analiti?arima elektronske trgovine. Ova oblast je predmet ubrzanog istraživanja i razvoja mada je, do sada, izgra?en samo mali broj funkcionalnih sistema. Najpoznatiji me?u njima su: Millicent (sistem koji je razvila Digital Equipment Corporation), CyberCoin (firme CyberCash), I NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu).
Najnoviji trend u elektronskom bankarstvu je tzv. mobilno bankarstvo. Mobilno bankarstvo omogu?ava izvršavanje transakcija putem prenosnih ra?unara, digitalnih li?nih organizatora i mobilnih telefona. Najnovija generacija mobilnih telefona poseduje mogu?nost povezivanja na Internet, što zna?i da korisnik može pristupiti svojoj finansijskoj instituciji pomo?u mobilnog telefona i izvršiti željene transakcije. Karakteristi?no je da u oblasti mobilnog bankarstva skandinavske zemlje i Holandija trenutno daleko prednja?e u odnosu na Veliku Britaniju i Nema?ku. Prognozira se da ?e mobilno bankarstvo doživeti ?ak i snažniju ekspanziju od Internet bankarstva u narednih tri do pet godina, s obzirom na to da broj korisnika mobilnih telefona daleko prevazilazi broj korisnika Interneta. Specifi?ni rizici kojima se izlažu banke u elektronskom bankarstvu i aktivnostima u vezi s elektronskim novcem mogu se grupisati prema grupama rizika na osnovu klasifikacije koju je izvršio Bazelski komitet pa, u tom smislu, ovi rizici nisu novi. U sadašnjoj fazi razvoja elektronskog novca i elektronskog bankarstva izgleda da ?e operativni, reputacioni i pravni rizik biti najvažnije kategorije rizika za ve?inu aktivnosti u vezi s elektronskim novcem i elektronskim bankarstvom. Tradicionalni bankarski rizici, kao što su kreditni rizik, rizik likvidnosti, kamatni rizik i tržišni rizik mogu tako?e proiste?i iz aktivnosti u vezi s elektronskim novcem i elektronskim bankarstvom. Zbog toga je u elektronskom bankarstvu neophodan proces upravljanja rizikom, koji se sastoji od tri osnovna elementa: procene rizika, kontrole izloženosti riziku i pra?enja rizika. Mogu?e ekonomske posledice elektronskog novca i elektronskog bankarstva sastoja?e se u njihovom uticaju na devizne kurseve i nov?anu masu. Ako elektronski novac posmatramo kao predstavnika realne valute, za njega mora da postoji odre?eni devizni kurs (firstmonday.dk.Implications). To zna?i da ?e u sajberspejsu postojati devizno tržište na kome ?e svi mo?i da u?estvuju. Ovakvo masovno u?eš?e na deviznim tržištima od strane u?esnika koji nisu profesionalni dileri i brokeri može da prouzrokuje nestabilnost deviznih kurseva. Pored toga, uporedo sa širenjem ekonomije Interneta, banke mogu da odobravaju potroša?ima kredite u formi elektronskog novca. Do?i ?e do kreiranja novog novca, pa ?e ukupan iznos elektronskog novca premašiti iznos deponovanog realnog novca. Ovakva kretanja izazva?e fluktuaciju nov?ane mase u sajberspejsu, koja ?e uticati na nov?anu masu u realnom svetu. Poznato je da svako kreiranje novca nosi u sebi rizik od bankrotstva. Zbog nepostojanja neke institucije koja bi vršila ulogu centralne banke u sajberspejsu (tj. ulogu garanta likvidnosti ili poslednjeg uto?išta bankarskog sistema), bankrotstvo neke banke može izazvati lan?anu reakciju i dovesti do finansijske krize. Što se ti?e uticaja kartica sa uskladištenom vrednoš?u i elektronskog novca na monetarnu politiku, smatra se da ?e on biti zanemarljiv, s obzirom na to da ?e se ovi instrumenti koristiti uglavnom za sitna pla?anja i da ?e potisnuti pretežno apoene sa manjim denominacijama. Jedini zna?ajniji problem u monetarnoj politici bi?e taj što ?e vlade izgubiti prihode, tj. kamatne uštede od kojih država profitira emisijom nekamatonosnog duga u formi valute. Zbog toga je opšti zaklju?ak da ?e sve raširenija upotreba kartica sa uskladištenom vrednoš?u i elektronskog novca uticati na izvesno pove?anje budžetskog deficita. Za analizu regulacije Internet banaka bitno je razgrani?iti karakteristike koje razlikuju Internet bankarstvo od tradicionalnog bankarstva. Osnovna razlika jeste bezna?ajnost fizi?ke lokacije elektronske banke u Internet bankarstvu. Internet banke mogu da promene svoju fizi?ku lokaciju bez ikakve promene u odnosima sa svojim klijentima. Regulacija Internet banaka bi?e utoliko potrebnija što su Internet banke osetljivije na bankrotstva, pritiske i sistemske rizike. Kada zapreti opasnost od bankrotstva, menadžeri banke nastoje, na razne na?ine, da izbegnu intervenciju sa strane. Internet banke imaju na raspolaganju još jedan na?in za izbegavanje intervencija sa strane – one mogu da presele svoje poslovanje na drugu lokaciju. Internet banke treba regulisati i nadgledati makar podjednako kao i obi?ne banke. Supervizija i regulacija Internet banaka je, u suštini, me?unarodni problem, pa je potrebna me?unarodna saradnja da bi se stvorilo stabilno finansijsko okruženje.
Digitalizacija organizacije-banke bi u širem smislu obuhvatala:
Upravljanje podacima: kvalitet podataka, postupke konzistentnosti i operativne modele koji bi omoguc?ili korišc?enje ogromnih koli?ina podataka – strukturiranih (kao što su transakcije) i nestrukturiranih (e-pošte i tekstualne poruke, socijalne medije, fotografije),
Automatizaciju procesa i rada: usmeravaje, standardizaciju i efikasno izvršavnje rutinskih zadatka (ra?unara kao što su prikupljanje i unos podataka),
Naprednu analitiku i automatizaciju odluka: napredne statisti?ke tehnike i algoritme zajedno sa vešta?kom inteligencijom (uklju?ujuc?i mašinsko u?enje, kognitivne agense i robote) pomažu rukovodiocima da izvla?e uvid, naprave bolje prognoze i izaberu korisnije intervencije,
Izgradnju fleksibilne, pravovremene infrastrukture. Modernizovano okruženje podataka, uklju?ujuc?i arhitekturu podataka i osnovne sisteme, postaje fleksibilno kroz upotrebu tehnika kao što su jezera podataka, virtuelizacija i hibridni oblak. Infrastruktura proizvodi besprekorno i konzistentno korisni?ko iskustvo – kako za kupce tako i za zaposlene – na ra?unarima, mobilnim telefonima i tabletima,
Pametnu vizualizaciju i interfejse. Alati i aplikacije predstavljaju korisnike sa podacima, kao što su izveštaji samouslužbe, interaktivne kontrolne table, pa ?ak i povec?ana realnost,
Eksterni ekosistem. Partnerstva obezbe?uju digitalne moguc?nosti koje se vode na tržištu sa razvijenim bankama, komunalijama, start-up-ovima i drugima, i
Talenta i kulture digitalizacije u banci. Ljudi kombinuju tradicionalno poslovno i tehnološko znanje i iskustvo sa modernim podacima, analitikom i digitalnom ekspertizom. Kultura podsti?e brzu, iterativnu isporuku.

Fintech kompanije
Fintech ozna?ava pojam za finansijsko-tehnološke kompanije koje koriste tehnologiju za vo?enje osnovnih funkcija pružanja finansijskih usluga, uti?u?i na na?in na koji klijenti skladište, ?uvaju, posu?uju, ulažu, pla?aju i zašti?uju novac. Fintech, zajedni?ko ime za talas startup-ova koji donose nove tehnologije u tradicionalnim finansijskim uslugama, pokrec?e gamu finansijskih usluga, od banaka na mreži, do plac?anja, pozajmljivanja, osiguranja i investicionog savjetovanja. Finansijska kriza i recesija dovela je i do novih propisa za finansijske institucije, a naro?ito 2010. sa ciljem da se povec?a stabilnost finansijskog sistema i da se bolje zaštite potroša?i koji mogu imati poteškoc?e u proceni rizika od složenih finansijskih proizvoda, što je stvorilo priliku i za nove nove kompanije, poput fintech-a. Pažljivim prilago?avanjem svojih poslovnih modela, mnogi fintech startup-ovi su u stanju da izbegnu zahtevnije propise nakon krize. Eksplozivni rast industrije finansijske tehnologije nastavljen je 2016. godine zahvaljujuc?i novim trendovima u finansijskoj industriji i mnoštvu fintech investicija (njihov broj je bio vec?i od 2.000 u 2017. u pore?enju sa 800 u 2015). Oko 23 milijarde US dolara riz?nog kapitala je u poslednjih pet godina usmreno u fintech firme, sa zna?ajnim daljim rastom (samo u 2014. US $ 12,2 mlrd., 2016. 15 milijardi US dolara). Fintech je tako?e i jedan od najperspektivnijih tehni?kih sektora u EU (tehnološke firme u Londonu su 2017. imale rekordne nivoe finansiranja rizi?nog kapitala).

Inovativna upotreba podataka je najuzbudljivija oblast inovacije fintecha ?ije firme eksperimentišu sa novim pristupima u ocenjivanju kredita, na primer, u ?emu se pomažu velikim podacima i naprednom analitikom nude?i transformativni potencijal da predvide i razumeju potrebe klijenata i pruže finansijske usluge novim mehanizmima koji se krec?u, od mobilnih telefona do habanja. Uspešni fintech konkurenti pronalaze na?ine za partnerstvo s bankama, sticanjem poverenja kod bankarskih klijenata sa kojima banke ne mogu da posluju, ili kupuju male klijente sa softver uslugom koja nudi poslovanje u celini, dok partner banka isporu?uje kredit. Fintech firme ve? sada uti?u na preoblikovanje odre?ene oblasti finansijskih usluga: hipoteka, kreditiranja malih i srednja preduzec?a, plac?anja stanovništva i upravljanja bogatstvom, što izlaže riziku do 2025. godine 10- 40 odsto prihoda banaka (u zavisnosti od posla).
U skladu sa zakonskim ciljevima da prati finansijske inovacije, EBA (The European Banking Authority) je u martu 2018. godine objavila FinTech Roadmap, u kojoj su navedeni prioriteti za dalji rad na finansijskim inovacijama i uspostavljanju FinTech središta znanja, Hub-a (Grafikon 86).
Evropski bankaski autoritet (EBA) objavio je prve proizvode iz FinTech Roadmap-a, i to: tematski izvještaj o uticaju FinTecha na poslovne modele kreditnih institucija i tematski izvještaj o prudentnim rizicima i moguc?nostima koje proizilaze za institucije iz FinTech-a. Oba izveštaja potpadaju pod širi kontekst novouspostavljenog EBA FinTech središta znanja (Hub-a) i imaju za cilj podizanje svesti unutar nadzorne zajednice i bankarske industrije o potencijalnim prudentnim rizicima i moguc?nostima iz trenutnih i potencijalnih FinTech aplikacija i razumevanja trendova od uticaja na poslovanje banaka. Izveštaj sadrži pet faktora koji mogu zna?ajno uticati na poslovne modele operatora iz perspektive održivosti:
Strategije digitalizacije / inovacije koje žele da drže korak sa brzo promenljivim okruženjem,
Izazovi koji proizlaze iz starih IKT sistema,
Operativni kapacitet za sprovo?enje neophodnih promena,
Zabrinutost zbog zadržavanja i privla?enja talenata i
Povec?anja rizika konkurencije.

U 2008. godini u Sjedinjenim Državama pokrenuta je digitalna banka Alli, kasnije su na tržište ušle: Monzo, Tandem, N26 i Fidor u Evropi, Digibank u Indiji i B1NK u Kazahstanu, sa osnovnim prednostima: oslobo?enosti od istorijskih tehni?kih ograni?enja i troškova vezanih za mrežu. U Evropi, ove digitalne banke mogu da pristupe podacima o klijentima tradicionalnih banaka, sa ponudom nižih naknada korisnicima, inovativnim uslugama koje se lakše mogu prilagoditi potrebama pojedinih kupaca. Ipak, one koje se bave digitalnom bankom suo?avaju se sa velikim problemima u smislu kupovine, pošto ih je sve više na tržištu i klijenti oklevaju da napuste poznatu banku.
Fintech-ovi koji se fokusiraju na blokchain valutu nastavljaju da prikupljaju puno investicija, po?evši od bitkoina ka blok-startup-ovima, ka atraktivnijoj tehnologiji za koriš?enje u finansijskim uslugama. Blockchain može ubrzati i automatizovati transakcije, istovremeno kreirati više kopija knjige i poboljšati sigurnost transakcije.

6.3. Ekosistem banaka i tehnološki imperativi
Bankarstvo je istorijski bio jedan od najotporniji poslovnih sektora na poremec?aje tehnologije. S obzirom da je prva hipoteka izdata u Engleskoj u 11. veku, banke su izgradile jake poslove: sveobuhvatnu distribuciju kroz grane; jedinstvenu stru?nost, kao što je – kreditno osiguranje zasnovano na podacima; ?ak i poseban status regulisanih institucija koje snabdijevaju kreditima, granu s uticajem na ekonomski rast i suvereno osiguranje svojih obaveza (depozita). Potroša?ka inercija u finansijskim uslugama je i dalje visoka. Potroša?i su sporo menjali pružaoce finansijskih usluga, posebno na razvijenim tržištima, istorijski gravitiraju prema ustaljenim i izdržljivim brendovima u bankarstvu i osiguranju, koji su smatrani stabilnima ?ak i u vreme turbulencija. Me?utim, finansijska kriza je negativno uticala na povjerenje u bankarski sistem, kao i sveobuhvatnost mobilnih ure?aja koja je smanjila prednosti fizi?ke distribucije koje su banke ranije uživale. Pametni telefoni omoguc?avaju novu paradigmu plac?anja, kao i potpuno personalizovane usluge za korisnike. Pored toga, došlo je do povec?anja dostupnosti široko dostupnih, globalno transparentnih podataka. Performanse globalnog bankarsko-privrednog sektora su u padu, ugrožava ih porast nebankarskih kompanija koje funcionišu na bazi platformi koje se bave najprofitabilnijim delovima bankarskog lanca vrednosti. Globalna bankarska industrija pokazuje nedovoljan povrac?aj na kapital (ROE) izme?u 8% i 10% ( 8,6 odsto za 2016. godinu); akcije banaka se trguju sa niskim multiplikatorima, što ukazuje na to da su investitori zabrinuti za buduc?u profitabilnost. Novi digitalni u?esnici tako?e imaju uticaj na performanse banaka, naro?ito ugrožavajuc?i odnos kupaca i eroziju margine u maloprodajnim segmentima; margine nastavljaju da padaju širom sveta (U Kini, su u protekle dve godine smanjene za 35 poena, u Severnoj Americi za 46 baznih poena, snižavajuc?i ROE za 4,1 procenata). Banke tako?e gube udeo u nekim proizvodima, naro?ito na tržištima u razvoju. Geografija je sve manje od uticaja na prihode banaka. U 2017. godini, poslovanje banaka ?ini samo 39%, a više od 60 procenata je rezultat poslovnog modela i njegovog izvršenja, strategije, dobro usaglašenih inicijativa i aktivnosti rukovo?enja bankom. Digitalne pretnje upu?uju dalje na to, da banke ne mogu više da ?ekaju da iskoriste potencijal digitalnog poslovanja da bi industrijalizovale svoje aktivnosti, da istraže nove alate koji im stoje na raspolaganju i da izgrade veštine u digitalnom marketingu i analitici koje im trebaju kako bi se efikasno takmi?ile. Dobit od digitalizacije se procenjuje na oko 350 milijardi dolara ?ime bi banke povec?ale prose?an ROE za oko 2,5 procentna poena – što nije dovoljno da bi se u potpunosti nadoknadio pad od 4,1 odsto (Scenario McKinsey, 2018). Klju?na digitalna transformacija je od suštinskog zna?aja ne samo zbog ekonomskih koristi, vec? i zbog toga, što c?e banke dobiti pravo na u?ešc?e u narednoj fazi digitalnog bankarstva.Nivo ulaganja rizi?nog kapitala u finansijsku tehnologiju se vrlo brzo pove?ava (Grafikon 87).
U svom istraživanju digitalnog rizika (McKinsey, 2017), nalazi, da oko 70 odsto banaka aktivno prati ovaj rizik, a 30 odsto banaka je u Evropi uložilo više od 25 odsto godišnjeg budžeta za pitanja upravljanja digitalnim rizikom. Sve vec?i konkurentski pritisak nebankarskih zajmodavaca i operatera koji su usavršili svoje ponude za kupce, u velikoj meri automatizovali svoje procese i u?inili da su njihovi modeli rizika precizniji. Kao rezultat, oni ugrožvaju tradicionalne banke po ukupno nižim troškovima oko 33 posto, u pore?enju sa oko 55 odsto za iste poslove kod tradicionalnih banaka.
U zemljama Evropske unije preko 70% trgovine se obavilo elektronskim putem u 2017. Primena elektronskog potpisa i elektronskog poslovanja menja poslovni ambijent i stvara uslove da se svi poslovi rade druga?ije – brže, efikasnije i ekonomi?nije. Poslovni partneri komuniciraju preko Interneta, razmenjuju elektronske ponude, elektronski ugovaraju nabavke, porudžbine potpisuju elektronskim potpisom, šalju elektronske naloge za isporuku poru?ene robe, vrše elektronsko pla?anje, prijavljuju svoju nabavku carini. Ovakvo poslovanje je dobro dokumentovano, zašti?eno od falsifikata i prevara i nije zasnovano na papirnim dokumentima, ve? se isklju?ivo bazira na elektronskim koji se, prema potrebi, mogu odštampati. Elektronski potpis u potpunosti zamenjuje svojeru?ni potpis u svim procedurama, osim u nekoliko, zakonom predvi?enim slu?ajevima (Fogg, 2017). Regulatorna ograni?enja i niske kamatne stope su, u mnogim slu?ajevima, dovele do prose?nog prinosa na kapital ispod, ili blizu troškova kapitala. Tako?e, trend pojave novih vrsta rizika koji proizilaze iz novih poslovnih modela: digitalni kanali, ekspozicija digitalnih sredstava, porast analitike zahteva, da rukovodioci rizika obrate pažnju na rizik modela, vec?i stepen me?usobne povezanosti zahteva preduzec?a za budnost od rizika. Regulativa tako?e može iznenaditi kod stava da je bankarstvo dostiglo vrhunsku regulativu. Regulatorni troškovi za rizik povec?ani su za više od 50 procenata u posljednjih pet godina, a predvi?anja su, da ?e se oni i dalje pove?avati kao propisi o nadozoru (TRIM i SREP), sistemski rizik (kao što su stres testovi i zahtevi o riziku iz Basela III), zaštita podataka (GDPR), zaštita korisnika (PSD II), pri ?emu i regulativa pokrec?e primenu digitalizacije (G-SIB vs. D-SIB). Najvažnije prepreke za predvi?anje digitalnih rizika ?ine zapušteni IT sistemi (85%), izazovi vezani za podatke (70%), kultura banke (45%), nedostatak talenata (40%) i složene organizacione strukture (40%).
Ovome treba dodati ekosistem bankarskih usluga koji se razvija, nudec?i nove na?ine za preuzimanje vitalnih funkcija. Na primer, banke su koristile fintech firme u kreditnim rizi?nim partnerstvima, otkrivanju prevara, regulatornoj uskla?enosto ili nadzoru izvještavanja ( navedenom McKinsey-ovom istraživnaju iz 2017. ukupno 70% ispitanika smatra da c?e fintech firme pomoc?i u funkcij predvi?anja i upravljanja digitalnim rizikom banke, ublažavanju gubitaka kod operativnog rizika, upravljanju likvidnošc?u ALM-a, prac?enju i upravljanju rizi?nim portfeljima). Regulatorni zahtevi za ve?om transparentnoš?u, moguc?nost revizije i potpunosti mogu ograni?iti dubinu i brzinu usvajanja novih digitalnih tehnologija.
Digitizacija u bankama se do nedavno koncentrisala uglavnom na puteve: online marketinga, servisiranja potroša?a, a tek nedavno su banke proširile svoja interesovanja u druge delove organizacije, uklju?ujuc?i i funkciju digitalizacije rizika shvataju?i njen sve ve?i zna?aj. U najvec?im bankama je na snazi ve? oko 70 procenata transformacija u pravcu digitalnog rizika, s ambicijom da se 80 i više procenata procesa rizika u narednih pet godina digitalizuje i namerom da se upravlja informacijama iz šireg i bogatijeg seta podataka, automatizuju procesi koje banka kontroliše, i pove?a saradnja sa drugima kako bi se unapredili i sami procesi donošenja odluka. Koriš?enje napredne analitike za dodatno poboljšanje ta?nosti i konzistentnosit modela banke je neophodno, u kom smislu valja unaprediti IT sisteme i kvalitet podataka, smanjiti nedostatak lako pristupa?nih visokokvalitetnih podataka- glavnih izazova za digitalizaciju rizika. Lideri rizika ?e trebati sami da usvoje i adaptiraju koncepte poput: iterativnog dizajna, digitalne kulture, znanja o naprednoj analitici i tehnologijama nove generacije da bi pronašli brže rešenjaa za nedostatak talenata kao klju?nih izazova u ??digitalizaciji banke (Grafikon 88).

Funkcija rizika je uklju?ena u hiljade dnevnih odluka banke, zahteva zna?ajnu saradnju u rešenjima za digitalni rizik, gde složena organizaciona struktura jeste i jedan od glavnih izazova u ??digitalizaciji. EBA tradicionalne banke deli u: fintech front-runners, banke reaktivne na revoluciju digitalnih tehnologija u sektoru finansijskih usluga, i banke, pasivne prema njima, u kom smislu se procjenjuju izazovi koji se postavljaju korporativnom bnakarstvu Tabela (106).
Tabela 106: Izazovi za korporativno bankarstvo
Promena uloge finansija
Razvoj tehnologije Spoljni faktori
Nova uloga finansijske funkcije Tehnologija menja pravila Vode?i spoljni faktori
Delovati kao poslovni partner Pratiti nove tehnologije: Blok?ejn, veliki podaci, oblak tehnologija, mobilni i društveni mediji Novi konkurenti kao Fintech i stejkholderi kao Regtech menjaju pravila tržišta
Dodatni foks na troškove i profitabilnost Korisitit nov etehnologije kao podršku za dodavanje nove vrednosti Fleksibilnost da bi se odgovorilo novim standarima ra?unovodstva poput uvo?enja novog standarda osiguranja (IFRS 17), i finansijskih instrumenata (IFRS 9)
Promena poslovnog modela ka:novom više orijentisanom ka klijenitma i korisnicima Zameniti zastarele sisteme podrške Agilan odgovor na promene propisa poput: zahteva novog sistema izveštavanja po Solvency II, Švajcaskom Solvency testu (SST), kao i zahtevima Bazel-a II i Bazela IV.
Digitalno doba forsiraa promenu firmi i njihovih finansijskih funkcija
Digitalna agilnost u upravljanju rizikom korporacije (ERM) Automatizacija i robotizacija Autsorsing I ofšoring
Veliki podaci analitika podataka Kontrola uskla?enosti
Izvor: Autor prema PWC.

Perspektiva cikli?ne krize i dalje regulisanje nije jedini izazov za banke kao korporacije. Fintech, ekosistemi zasnovani na platformama i vodec?e banke u sektoru usmeravaju se na delove lanca vrednosti koji nude direktan pristup klijentu i najvec?u profitabilnost (53 posto ROE). Nove finansijske kompanije c?e verovatno imati njaviše koristi od Evropske direktive o platnim uslugama (PSD2), a procenjuje se da c?e u narednih deset godina ekosistemi zameniti brojne lance vrednosti, tako ostvaruju?i preko 60.000 (McKinsey, 2018) milijardi US dolara prihoda.

Promena ponašanja klijenata i pojava digitlanih tehnologija daju nove mogu?nosti za povec?anje prodaje i zna?ajno poboljšanje iskustva kupaca. Transformacija pametnih grana se gradi na stubovima:
Integraciji najsavremenije tehnologije grane, jeftinije, pouzdanije i pristupa?nije,
Usvajanju radikalno novih formulara bez kancelarijskog deskriptora na svakoj lokaciji, i
Korišc?enju digitalne tehnologije i napredne analitike za poboljšanje operativnog modela u granama, uklju?ujuc?i personalizovanu prodaju podataka i upravljanje performansama u realnom vremenu i razvoj veština.
Tokom proteklih pet godina, banke su uložile milijarde dolara u napore za digitalizaciju poslovanja. Me?utim, neke finansijske institucije su svesne da njihovi digitalni napori nisu dovoljno efikasni, ne uspevaju da generišu povrac?aj vec?i od troškova kapitala, te da je potrebno mnogo energi?nije dalje: redefinisanje lanca vrednosti bankarske industrije, uvo?enje ponude novih digitalnih proizvoda i usluga, bolje servisiranje trenutnih potreba kupaca, pove?anje produktivnosti i smanjenje troškova, poboljšanje pristupa klijentima putem digitalnih kanala, iskustva korisnika (McKinsey, 2017). Neki digitalni imerativi za tradicionalne banke bi bili slede?i, (Tabela107).
Finansijski supermarket. Banke mogu ponuditi klijentima jednostavan pristup za finansijske proizvode i moguc?nost adresiranja višestrukih finansijskih potreba putem jednog, integrisanog kanala – finansijskog supermarketa. Izgradnja finansijskog supermarketa omoguc?ava bankama da se usredsrede na visoku povratnu stranu ulaganja u industriju (u Velikoj Britaniji, 60 procenata auto-osiguranja se prodaje putem agregatora; bankarski bazar u Indiji, finansijski supermarket, nudi kompletan servis od preko 50 institucija do više od 23 miliona korisnika). Da bi se izgradili privilegovani odnosi sa kupcima, neki finansijski supermarketi se oslanjaju na preporuke korisnika transakcija, trgovce i podatke o kupcima koji se generišu sa platforme kako bi pružili personalizovane predloge i ponude.
Monetizacija podataka. Postoji više na?ina za banka monetizuje podataka: da banka koristi svoje interne podatke efikasnije za svoje operacije dodavanjem novih analiti?kih moguc?nosti; kreiranje novih ponuda, kao što su izvještaji ili analiza ben?marka na bazi podataka banke (Neke od najvec?ih kanadskih banaka su se udružile sa SecureKey-om iz Toronta u sistemu koji omoguc?ava pojedincima da koriste svoje bankarske akreditive za pristup online uslugama od federalne vlade). Banke samo koriste podatke koje vec? imaju, za potvrdu identiteta svojih klijenata, a onda ih obezbe?uju kao sigurne moguc?nosti na nacionalnom nivou i pristupaju novim potencijalnim kupcima. Vec?ina banaka ima bogat skup ekskluzivnih informacija o svojim klijentima (klju?ni demografski detalji, mestu stanovanja, preferencije njihovog na?ina života). Kada se koriste odgovorno, uz poštovanje regulatornih ograni?enja i zabrinutosti u vezi sa privatnošc?u, mogu se analizirati podaci banka od strane kompanija iz industrije van finansijskih usluga: telekomunikacije, maloprodaja, proizvodi za široku potrošnju ili automobile. Bankarske kreditne kartice (na primer, imaju pristup podacima o potroša?ima i trgovcima, koji se mogu prodavati trgovcima na malo). Korišc?enjem digitalnih kanala ili novih poslovnih modela, aktuelne banke mogu uc?i u nove geografske ili tržišne segmente koji bi bili izuzetno skupi metodi za korišc?enje tradicionalnog pristupa (Primer uspešnog ulaska na nova tržišta ili segmente bez potrebe za ulaganjem u fizi?ku infrastrukturu jeste ING Direct, originalni digitalni napada?, koje je od 1996. kao isklju?ivo online banka i privukao više od 20 miliona klijenata iz devet zemalja za nešto više od jedne decenije, pre nego što je pokrenuo nekoliko svojih nacionalnih podružnica krajem 2010.).
Uticaj Interneta na likvidnost razmene finansijskih usluga, kao direktna posledica eksternih mreža povec?ava vrednost transakcija. Tokom proteklih nekoliko godina pojavile su se razne tehnološke kompanije koje su želele da ubrzaju tranziciju novca sa analognog na digitalni. Istorijski gledano, banke su monopolizovale industriju finansijskih usluga, sektor je sporo reagovao na potpunu digitalnu revoluciju koja odražava ekonomiju interneta. Prve elektronske kreditne kartice, 1958. godine i bankomati u 1970. ?ip, pin i internet bankarstvo, su nadogradnja postojec?e tehnologije i usluga. Me?utim, rastuc?a zrelost interneta i veliki broj istinskih digitalnih inovatora po?inje da prvo tradicionalnim finansijskim institucijama pravi konkurentske problem preko novih digitalnih usluga, peer-to-peer kreditima, mobilnim nov?anicima, i crowdfunding-om, potpuno novim usolugama- Azimo (koje potroša?ima omoguc?avaju slanje novca u inostranstvo preko Facebook-a ili mobilnog) i Transfervise (prenos od jedne vrste peer-to-peer transfera mreža-transformišu na?in na koji potroša?i šalju novac u inostranstvo). Druge kompanije kao što je Kantok i The Cloud nude realna i transparentna rešenja za me?unarodno tržište nov?anih transfera. Van industrije me?unarodnih plac?anja, kompanije kao što su Zopa pružaju preduzec?ima i potroša?ima pristup finansijama u trenutku kada banke nisu spremne da kreditiraju. Preduzec?a Crowdfunding, Seedr i Kickstarter tako?e su pomogla preduzec?ima da napuste zemlju pružanjem javne platforme za prikupljanje sredstava.

Nasuprot tome, banke su pristupile digitalnom svetu pružajuc?i iste usluge koje nude fizi?ke grane putem novih kanala. Problem je, što vec?ina bankarskih procesa i dalje funkcioniše oko silosa proizvoda, sistema koji dobro funkcioniše za ogranak, ali ograni?ava bilo kakvu stvarnu integraciju van nje, zbog ?ega nije pogodan za višekanalni svet. Izgleda da banke nisu dizajnirane da isporu?uju korisni?ke, niske i povoljne usluge koje preduzec?a i potroša?i danas zahtevaju. Internet-finansijske tehnološke kompanije nude istinsku alternativu uslugama plac?anja, koje se ti?u klijenta tradicionalnih institucija i zauzvrat djeluju kao katalizator digitalizacije novca. Njihov ulazak primorava preduzec?a i potroša?e da redefinišu ono što o?ekuju od finansijskih usluga, a time i na?in na koji mogu da stupe u interakciju sa novcem transformišu?i proces na bolje.

Snaga digitalizacije i brzog usvajanja naprednih internet tehnologija sve više rezultira me?unarodnim uspostavljanjem fleksibilne i dokazane korporativne arhitekture, digitalnog ekosistema. Digitalni ekosistemi su poznati po svojim strategijama -zidane bašte. Ekosistemi, su za banke tako?e novi izazovi. Strategija ekosistema nije otvorena za svaku banku, niti je to jedina opcija. Banke tako?e mogu posti?i uspeh, sa manje profita, sa dva druga poslovna modela: operater biljarskog bilansa ili specijalizovane banke. Ali, ako se integrisana ekonomija razvije na na?in koji se o?ekuje, uspešna strategija ekosistema može biti klju? za digitalnu buduc?nost za mnoge tradicionalne banke.(Grafikon90).

Grafikon 90: Ekosistem banke u tri nivoa
Izvor: Prema McKinsey Company
Ovaj grafikon upu?uje da, prelaskom u ekosisteme van tradicionalnog jezgra, banke mogu da iskoriste svoju postojec?u bazu klijenata i operativne kapacitete, oja?aju angažman i prikupljaju podatke koji c?e pružiti potpuniji pregled potreba kupaca. Mogu da se prošire na bankarske komšije ( srednji prsten u krugu ekosistema) pružanjem usluga kao što su: upravljanje ra?unima, faktoring, ra?unovodstvo i analiza tokova gotovine za korisnike malih i srednjih preduzec?a. Fintech start-up Moven je napravio pionirsku mobilnu aplikaciju za upravljanje novcem i sada je u partnerstvu sa finansijskim institucijama za pružanje ove usluge maloprodajnim kupcima. Neke banke su išle dalje i preselile se u nebankarske komšijske-delatnosti (spoljni prsten u ekosistemu). Post Bank-a, na primer, postala je najvec?i provajder usluga mobilne telefonije u Italiji. Druge banke su u partnerstvu sa pružaocima usluga i zdravstvenim osiguranjem kako bi obezbedile konsolidovanu platformu za obra?un, koja korisnicima olakšava plac?anje medicinskih troškova. Širenje van jezgra može omoguc?iti bankama da formiraju mrežu vrednosti u svim industrijama i kreiraju sopstveni ekosistem, te pruže usluge koje kupci žele po nižoj ceni i sa vec?om pogodnošc?u. Osim generisanja novih prihoda, ovakvi ekosistemi mogu štititi banke od napora fintech start-up firmi i digitalnih giganata da napadnu tradicionalno tržište bankarstva. Mnoge tradicionalne kompanije i banke imaju svoje poreklo u analognom svetu i postepeno po?inju sa razvojem sopstvene (digitalne) strategije kako bi ostale konkurentne. Neke poslovne modele, distributivne i komunikacione kanale, proizvode, usluge i procese i kontakte sa klijentima, kao i rukovanje podacima, treba ponovo preispitati i redizajnirati. Jedna temeljna reforma koja odgovara digitalnom dobu pružila bi moguc?nost tradicionalnim bankama da nau?e i pre svega modeliraju uspješne digitalne ekosisteme. Uspeh nekih internet platformi sa jakim tržišnim pozicijama ne može se zanemariti, njihovi poslovni modeli ?esto su prac?eni snažnim rastom prodaje i zarada i omoguc?avaju im da ubrzaju proces razvoja mnogih inovacija, projekata i investicija za spremnost na tržištu. Likvidna sredstva koja im stoje na raspolaganju su u nekim slu?ajevima toliko velika da neki internetski giganti proširuju svoje uticaje na druge sektore i ulažu milijarde evra u dosadašnje neuslovne aktivnosti. Izazovi su zasnovani na inteligentnoj interakciji izme?u automatizacije, algoritama samou?enja i kognitivnih sistema. Me?utim, to nisu samo glavne internet platforme koje sondiraju u brojne druge sektore. Sa makroekonomske ta?ke gledišta, napori mnogih start-up i niša igra?a (na pr. Platforme za investiranje i plasiranje kredita, pružaoci usluga mikro pla?anja) tako?e treba da budu dobrodošli, jer njihove brze reakcije na tržištu generišu neophodne inovativne podsticaje konkurenciji za internetske tehnologije. Mnogi startup-ovi i operateri tržišnih niša aktivno traže strateške saveze sa vec?im firmama kako bi iskoristili prednosti infrastrukture, stru?nosti i klijenta. Krajnji korisnici nisu samo internetski giganti, uspostavljene firme i startup kompanije, vec? i potroša?i, jer raspon dostupnih proizvoda i usluga postaje sve raznovrsniji, po konceptu korisit za sve. Digitalni ekosistemi su dobri za obuhvatanje svojih kupaca i dobavlja?a horizontalno i vertikalno duž svog lanca vrednosti, jer integrišu veliki broj digitalnih sadržaja, mobilnih ure?aja, softvera i internet usluga pod jednim kišobranom, tako da njihovi korisnici idealno više ne moraju da napuste svoju platformu.

Davaoci platforme na taj na?in ja?aju svoju tržišnu poziciju, sve više šire svoje poslovne aktivnosti van svojih klju?nih kompetencija, kako bi se dugoro?no usmerili na rast i osigurali da se njihovi sopstveni tehnološki standardi uspostavljaju unutar njihovih sistema. Sa obimom klijenata i uspješnom strategijom monetarizacije (zidana bašta) mnogi od ovih tehnoloških standarda se uspešno uspostavljaju, posebno na me?unarodnom tržištu. Zidana bašta je termin koji se koristi za tehnološki koncept koji opisuje razgrani?eno korporativno okruženje. Koncept ozna?ava poslovni model u kojem proizvo?a? pokušava da koristi ekskluzivne modele distribucije kako bi zadržao kontrolu nad softverom, mobilnim ure?ajima (uglavnom hardverom) i sadržajima, koji su dostupni samo odre?enoj grupi kupaca. S obzirom na to da se proizvodi, usluge i hardver mogu lakše monetizovati u zidanim vrtovima nego u otvorenim korporativnim strukturama, segmenti Interneta bi trajno ostali zidani vrtovi. U pore?enju sa tradicionalnim, platformno neutralnim internetom, glavni argumenti u korist strategija zidanih bašti uklju?uju: udobnost, sigurnost, monetarizaciju i pogodnost (Bahr, i dr., 2012. str.4). Razmatranje banke kao digitalnog ekosistema je održiva strateška opcija. U prilog tome može se re?i da je, Digitalni ekosistem je složeni lanac vrednosti, sastavljen od u?esnika koji pružaju sadržaj ili platformu za distribuciju sadržaja. Regulacija o otvorenom bankarskom API-u, mogla bi biti prilika za banke, da iskoriste svoju snagu na tržištu i postanu provajderom finansijske platforme. Banke se mogu transformisati u vodec?e u?esnike digitalnih ekosistema trec?ih strana usluga koje bi se izgradile na postojec?oj bazi klijenata i infrastrukturi. U praksi, finansijska digitalna platforma podsec?a na prodavnicu verifikovanih aplikacija poput: pametnog budžetiranja, mikro-plac?anja, aplikacija za plac?anje odre?enih prodavaca, šeme lojalnosti, razmene bitkoina itd. Ove aplikacije bi klijenti instalirali na platformi, i samo ona bi dala saglasnost za aplikaciju da pristupi svojim podacima preko sigurnog API-ja. U takvoj platformi, klijent bi bio na upravlja?kiom mestu u odabiru- koji korisni?ki interfejs i funkcionalnost preferira. Uo?ljiva je borba sedam glavnih globalnih digitalnih ekosistema: Apple, Google, Amazon, Facebook, Tencent, Alibaba i eBai, gde svaki teži da u?e u finansijsku industriju. Vec?ina njih, sa razli?itim uspehom, vec? na tome ubrzano radi, (Apple Pai, Google Vallet, Amazon Payments / Amazon Coin, Facebook Paiments, Tenpay / VeBank, Alipay, PayPal). Ovi digitalni ekosistemi c?e predstavljati daleko vec?u opasnost za banke od njihovih tradicionalnih konkurenata ili pojedina?nih FinTech kompanija (Dapp, 2015). Banke mogu izabrati izme?u postajanja digitalnog ekosistema ili pridruživanja jednom od postojec?ih ili kreiranja vlastiog ekosistema, gde ?e razmišljanje o konkurenciji u linijama ekosistema doneti odre?enu novinu saradnjiu banaka i Finech kompanija (Saunders, 2014; Fingleton Associates, 2014). Digitalni ekosistemi me?usobno c?e kao u?esnici na finanisjskom tržištu sve više biti spremni da stupe u druge strateške saveze jedni s drugima, ili sa trec?im licima putem odgovarajuc?ih programskih interfejsa umrežavaju?i se u cilju: ve?e dodate vrednosti; proširenja ponude digitalnih i mobilnih finansijskih usluga sa komplementarnim ponudama, potencijalnih saradnika za digitalni, mobilni sistem plac?anja ili za privla?ne programe lojalnosti kupaca, ve?e dostupnosti finansijskih usluga u prodavnici aplikacija za bankarstvo obezbe?uju?i da potroša? uvek ima koristi od raznovrsnijeg finansijskog poslovanja trec?ih strana.

Digitalna integracija više ne podsti?e inovacije samo u pojedina?nim, izolovanim poljima i sektorima, vec? sve više u odgovarajuc?im otvorenim (programskim) interfejsima. U buduc?nosti kompetencija i iskustvo jednog igra?a na zaštic?enim tržištima više nec?e biti važan faktor, vec? pametne vezeizme?u razli?itih infrastruktura, veštine i sposobnosti koje nude razli?iti u?esnici na tržištu. Upotreba uniformnih i zajedni?ki dogovorenih standarda, kao i kompatibilnih i interoperabilnih sistema i IT struktura omoguc?ava povezivanje i / ili razmjenu hardvera i softvera prekooprenih interfejsa. Ovo pokrec?e nove pakete usluga koje se orijentišu na potroša?e od razli?itih dobavlja?a u mnoštvu sektora i tržišta, do i uklju?ujuc?i marketing zajedni?ki kreiranog digitalnog (bankarskog) ekosistema.
6.4. Srpsko bankarstvo i nove tehnologije
U Srbiji je zakonom prihva?en elektronski potpis, kao garancija identiteta potpisnika, autenti?nosti elektronskog dokumenta i onemogu?ava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj, uvrštavanje elektronskog poslovanja u Nacionalnu strategiju razvoja informacionog društva, kao i pokretanje projekta elektronske uprave i elektronskog zdravstva. Sve više banaka nudi kartice kojima je mogu?e pla?anje preko internet, neke izdaju kartice, ?ija je jedina svrha pla?anje roba i usluga na internetu; rasprostranjenost brzog interneta je pove?ana. Razvijenost koriš?enja elektronskog poslovanja banaka u Srbiji se može pripisati velikom broju stranih banaka koje su ušle na naše tržište i sa svojih mati?nih tržišta preneli prakse poslovanja koje su se ve? pokazale kao dobre. Doma?e banke su jednostavno preuzele neke od ovih usluga da bi ostale konkurentne pridošlim bankarskim grupacijama. Najrasprostranjeniji servis elektronskog poslovanja u Srbiji je Elektronsko bankarstvo koje nudi nude razli?ite usluge od provere stanja na ra?unima i dobijanja izvoda sa ra?una do pla?anja elektronskim putem, a sve popularnije su i elektronske usluge koje se distribuiraju putem SMS-a. U bližoj istoriji platnog prometa u Srbiji, snažna potražnja za bankarskim uslugama i brza ekspanzija mreže ve? su 2002. godine podstakle razvoj srpskog sistema platnih kartica. Broj bankomata i POS terminala se povec?ao trideset puta od 2002.-2008.godine (Tabela 108).

Tabela 108: Bankarski sistemi pla?anja u Srbiji, 2003-2008.

Odabrani faktori
2003 2004 2005 2006 2007 2008
Broj ATMs 204 450 837 1,348 2,074 2,334
broj POST terminala 6,779 16,266 31,816 48,194 55,340 57,246
Broj debitnih kartica (u 000) 632.2 2,129.7 3,476.6 4,382.8 4,686.4 4,621.2
Broj kreditnih kartica ( u 000) 10.9 28.2 382.2 857.6 1,039.0 1,060.3
Pitanja memoranduma: Broj ATM (na 000 stanovnika) 27.3 60.3 112.5 181.9 281.6 316.9
Broj debitnih kartica po stanovniku 0.08 0.29 0.47 0.59 0.64 0.63
Broj platnih kartica po stanonviku 0.00 0.00 0.05 0.12 0.14 0.14
Izvor: Autor, kompilacija podataka iz izveštaja NBS
Pored toga, u pore?enju sa nedavnim bumom u bankarstvu sa stanovništvom, broj debitnih i kreditnih kartica snažno je porastao sa samo 200.000 u 2002. na oko 5.7 miliona u junu 2008. Broj bankomata na milion stanovnika iznosio je oko 320 u 2008. godini. Uporedne brojke za Nema?ku, Francusku i Švajcarsku su oko 700, a više od 1.000 za Sjedinjene Države i Japan. Broj kartica po stanovniku, je u Srbiji i dalje prili?no nizak za 0,64 i 0,14 , a unutar EU bili su oko 1 do 1,5.

Dok u ekonomski razvijenim zemljama elektronsko bankarstvo u platnom prometu u?estvuje u izuzetno visokom procentu (80%), prema podacima Narodne banke Srbije ( NBS – link), na kraju tre?eg kvartala 2014. godine bilo je 8.671.761 bankarskih klijenata, a od tog ukupnog broja 1.085.998 je koristilo uslugu Internet bankarstva, a samo 87.778 telefonsko bankarstvo, a korisnika mobilnog bankarstva bio samo 137.157 što je u odnosu na broj korisnika mobilnog telefona veoma malo (Tabela 109).
Tabela 109: Broj klijenta po vrstama pojeidnih platnih usluga u Srbiji, 2014. (prva tri kvartala)
2014
I II III
Ukupan broj klijenata 8.517.231 8.561.581 8.671.761
Usluga Internet bankarstvo 1.019.637 1.061.917 1.085.998
Telefonsko bankarstvo 82.260 88.806 87.778
Mobilno bankarstvo 103.212 110.721 137.157
Trajni nalog 258.220 270.024 270.127
Interent bankarstvo, platna kartica 1.902.405 1935.622 1.977.729
Interent bankarstvo, interent kartica 700.197 72.326 76.070
Izvor: NBS – linkPrema Eurostatu, 2017. Godne 16% stanovništva, starosti izme?u 16-74 godine je koristilo usluge interent bnakarstva. Grafikon 94.

Tabela 110: Broj korisnika po vrstama odre?enih platnih usluga u Srbiji, 2017-2018.

2018. 2017
I II I II III IV
Teku?i ra?un²? 8,460,083 8,562,852 8,204,517 8,317,754 8,342,445 8,423,000
Drugi platni ra?un³? 1,167,169 1,175,817 1,249,136 1,263,685 1,262,814 1,206,493
Ra?un elektronskog novca?? 38,590 40,694 64,196 29,621 31,972 35,533
Telefonsko pla?anje 206,897 211,064 179,503 186,774 193,989 201,143
Internet pla?anje 1,996,649 2,341,079 1,656,646 1,763,741 1,833,163 1,935,687
Mobilno pla?anje 1,194,081 1,256,731 835,843 911,927 999,345 1,126,930
Trajni nalog 136,282 138,234 127,284 128,768 130,714 132,900
Direktno zaduženje 604,367 623,740 542,470 560,281 576,745 587,934
Izdavanje kartice?? 5,883,719 5,910,847 5,782,058 5,862,454 5,913,795 5,934,256
Legenda:
¹? Ako jedan korisnik platnih usluga koristi više vrsta platnih usluga – iskazuje se posebno u broju korisnika po svakoj vrsti platne usluge koju koristi. Stanje na poslednji dan izveštajnog perioda (tromese?ja);
²? Broj korisnika platnih usluga koji imaju otvoren teku?i ra?un. Ako je isti korisnik platnih usluga otvorio više teku?ih ra?una kod istog pružaoca platnih usluga, iskazuje se samo jedan ra?un;
³? Broj korisnika platnih usluga koji imaju drugi platni ra?un koji nije teku?i niti ra?un elektronskog novca. Ako je isti korisnik platnih usluga otvorio više ovakvih ra?una kod istog pružaoca platnih usluga, iskazuje se samo jedan ra?un;
?? Broj korisnika platnih usluga kojima je pružalac platnih usluga otvorio platni ra?un na kome se pohranjuje elektronski novac (elektronski novac baziran na serveru). Ako je isti korisnik platnih usluga otvorio više ovih ra?una kod istog pružaoca platnih usluga, iskazuje se samo jedan ra?un,
??Broj korisnika platnih usluga kojima je pružalac platne usluge izdao karticu. .

Izvor: NBS
Prema podacima Fintech Srbija za 2018. godinu, najve?i tržišni segment ?ine elektronska pla?anja, ?ija vrednost ukupnih transakcija u 2018. godini iznosi 895 miliona US dolara, sa prose?nom vrednoš?u transakcije po korisniku od 229 US dolara. O?ekuje se zna?ajno pove?anje vrednosti ukupnih transakcija, rast po godišnjoj stopi (CAGR 2018-2022) od 11.0% i ukupna vrednost od 1,359 miliona US dolara do 2022 (Grafikon 95).

Na kraju 2017. godine, u Republici Srbiji poslovalo je 12 platnih institucija i jedna institucija elektronskog novca, koje su platne usluge pružale i preko mreže od 1.359 zastupnika (naspram 441 zastupnika u 2016). Drugi pružaoci platnih usluga su poslovne banke i javni poštanski operator. Platne institucije su u najve?em broju (83%) u vlasništvu jednog fizi?kog lica ili više fizi?kih lica. Deset platnih institucija su u vlasništvu doma?ih pravnih i fizi?kih lica, dok su dve platne institucije u ve?inskom vlasništvu stranog pravnog lica i stranih fizi?kih lica. Institucija elektronskog novca u vlasništvu je doma?ih lica (fizi?ko lice i dva pravna lica). Tokom 2017. godine nastavljen je razvoj tržišta platnih usluga, koji se ogleda pre svega u pove?anju broja pružalaca usluga izvršavanja me?unarodnih nov?anih doznaka na teritoriji Republike Srbije, ali i u razgranatosti mreže zastupnika koji pružaju platne usluge kao zastupnici razli?itih platnih institucija.

Neka od sprovedenih istraživanja u Srbiji upu?uju na slede?e nivoe razvoja elektronskog bankarstva: Radna grupa za istraživanja IAB Srbija je u saradnji sa istraživa?kim fimama: MindTake i Gemius i uz podršku medijskih partnera, tokom 2015. godine sprovela istraživanje o korisnicima elektronskog bankarstva u Srbiji. Neki od rezultata istraživanja stavova 2000 ispitanika su: da je oko 92% internet korisnika od broja ispitanika koristilo neku od usluga elektronskog bankarstva, pre svega zbog uštede vremena; Sa ponudom proizvoda i usluga banaka preko interneta se susrelo njih 64% ispitanika i to uglavnom visoko obrazovanih, zaposlenih, sa višim primanjima od proseka za Republiku Srbiju. Ispitanicima koji su imali prilike da se upoznaju sa ponudama i uslugama banaka na internetu u 69% slu?ajeva je jasno uputstvo na koji na?in i koje podatke je potrebno ispunitida bi se podneo online zahtev. Naj?eš?a vrsta ponude sa kojom su se susretali ispitanici je kredit, 57% zatim teku?i ra?un i štednja. Sa ponudom banaka preko interneta najviše se susre?u visoko obrazovani, zaposleni i oni sa li?nim primanjima iznad proseka. Kao glavna prepreka za nepopunjavanje online zahteva do kraja se navodi bojazan od zloupotrebe podataka pri podnošenju online zahteva. Sa druge strane glavni motivator koji uti?e ne popunjavanje njihove online prijave do kraja je ušteda vremena, a sledi ga poverenje u banku kojoj daju podatke. I pored raznihu sluga koje mogu da urade online, ispitanici bi najverovatnije online koristili za zakazivanje termina u filijali, sledi podnošenje zahteva za kredite te otvaranje teku?eg ra?una. Posledi?no, daleko najvažniji benefitonline bankarskih usluga ispitanici vide u uštedi vremena. Od ispitanika koji nisu imali prilike da se susretnu sa ponudom banaka na internetu, najviše je onih koji ne mogu da prona?u motiv za popunjavanje prijave za online bankarske usluge. Ipak, ako ga navode, njihov glavni motiv je ušteda vremena. Potencijalne aktivnosti koje bi ova kategorija ispitanika koristila su: otvaranje ra?una, zakazivanje termina u filijali, štednja i podnošenje zahteva za kredit. Benefit koji oni vide kao najzna?ajniji je ušteda vremena.